Računari u vašoj kući

Bilo bi veoma neskromno reći da su "Računari u vašoj kući", obična publikacija od 100 strana štampana na nikakvom papiru, pokrenuli kompjutersku revoluciju u Jugoslaviji. Zato to neću reći, ali ostaje činjenica da je ta "revolucija" počela upravo po pojavi prvih "Računara" - svakako su uslovi bili zreli, a dobro plasirana publikacija je dodatno "pogurala" stvari unapred...

Moram odmah da priznam da u to vreme nisam ni pomišljao da bi oblast kojom se bavim mogla da bude toliko "tiražna". Ne znam zašto - kućni računari su "harali" Zapadnim zemljama, pojavljivali su se brojni veoma komercijalni časopisi i knjige koji su se bavili tom oblašću, čak je Time proglasio računar za "ličnost godine". A opet, meni se činilo da se ovde računarima bavi mali broj ljudi, da "to" malo koga zanima i da je država tako dobro zategla brave na granicama da čak i oni koji možda žele računar nemaju normalnog načina da dođu do njega...

Prvi put mi je ideju o specijalnom izdanju koje bi se bavilo računarima pomenuo jedan čitalac "Galaksije", koji je čestitao na izdanju "Mađarska kocka" i završio pismo sa "mislim da bi prava stvar bilo i jedno izdanje o džepnim računarima, ili čak jedno izdanje o kućnim i jedno izdanje o džepnim računarima". To pismo Obrada Mihajlovića iz Niša čuvam i danas, a takođe u sećanju čuvam i svoju reakciju - podignute obrve i osmeh u stilu "ko bi još to čitao".

Srećom, Jovan Regasek, moj tadašnji urednik, i drugi ljudi u Redakciji "Galaksije" su tržište procenjivali znatno bolje od mene. I tako mi je, sredinom juna 1983, Gavrilo Vučković, glavni urednik "Galaksije", rekao da razmislim o jednom "opširnom izdanju koje bi se bavilo računarima". Pošto sam tada u "Galaksiji" ja pisao o džepnim, a Stanko Popović o kućnim računarima, pretpostavio sam da će i to izdanje biti podeljeno na sličan način, pa sam se dao na pisanje "svog" segmenta.

Stvari su se brzo razvijale, a planovi menjali: već krajem avgusta pojavljuje se mogućnost da specijalno izdanje bude dopunjeno samogradnjom računara "galaksija" koji je projetkovao Voja Antonić, a tržište je toliko brzo napredovalo da je bilo jasno da džepni računari više tu nemaju šta da traže. Tako je taj deo teksta ostao u fijoci (neobično za novinara, to je praktično jedini moj tekst koji je doživeo tu sudbinu) što me nije učinilo preterano srećnim, ali mi se desila jedna neočekivano prijatna stvar: početkom oktobra, Jova mi je saopštio da treba jako brzo da napišem i segment koji se bavi kućnim računarima i da potpišem izdanje kao jedini autor (naravno, uz Vojin segment o računaru "galaksija").

Takva "podela posla", odmah sam shvatio, bila je znak velikog poverenja u mene kao autora. Kasnije mi je suviše koristila da bih danas smeo da je osporavam, ali me je u onom trenutku bacila u paniku. Osnova izdanja trebalo je da budu ZX-81 i Spectrum, računari koje niti sam imao, niti sam se mnogo interesovao za njih (imao sam TRS-80, upravo sam kupio BBC model B i nestrpljivo čekao da mi stigne). Ostalo je da uzmem knjigu (bolje reći časopise) u šake, da pričam sa kolegama i da se snalazim. I pored toga što je do literature bilo teško doći (strani časopisi su stizali na kašičicu, dok se nije pojavio Anđelko Zgorelec iz Londona, osnivač čuvenog časopisa Personal Computer World, i "dobacio" nam nekoliko veoma vrednih publikacija), posao je sasvim solidno napredovao, da bi već krajem novembra tekst bio završen. Vreme će pokazati da sam dobro izašao na kraj sa problemima. Uostalom, ovde je elektronsko izdanje "Računara u vašoj kući" pa ih procenite sami, čak i sa gledišta današnjeg znanja. Svaka vam čast ako nađete neku materijalnu grešku - ja naiđoh samo na jednu, kod opisa daisy-wheel štampača.

Specijalno izdanje je obuhvatilo važno i veoma uspešno poglavlje o izboru računara, zatim opise periferijske opreme, podelu komercijalnog softvera, poglavlje "male tajne velikih majstora programiranja" (koje nije naročito uspelo) i školu bejzika za početnike, koja je verovatno bila najčitaniji segment. Tu je, naravno, i blok o samogradnji računara "galaksija" i moj umetak o "galaksijinom" bejziku. Ispred svega toga je uvodni tekst na dve strane, koji mi je tri puta vraćan na doradu i otprilike tako i zvuči - srećom, malo ga je ko čitao. Sve u svemu, lepo zaokružena celina koja nije časopis u pravom smislu - da su je stavili u korice, bila bi to knjiga.

Izdanje je trebalo još da dobije ime i grafički izgled. Što se imena tiče, predlagao sam "Vaš prijatelj računar", ali se Jovi nije svidelo da ta skalamerija nekome bude prijatelj, pa je usvojeno ime "Računari u vašoj kući" (ne sećam se ko ga je predložio). Što se grafičkog izgleda tiče, nije moglo da se očekuje Bog zna šta od tadašnje "makaze & lepak" tehnologije preloma teksta, ali je posla svejedno bilo preko glave. Sniman je, recimo, foto strip o sklapanju računara "galaksija" i Voja je tokom te procedure zbilja sklopio jedan računar. Sutradan - šok: fotografije nisu uspele, idemo ponovo, sklapa se još jedan računar!

Nije bilo mnogo lakše ni sa tabelom računara i njihovih karakteristika koja je objavljena na "duplerici" izdanja: dobio sam "glistu" složenog teksta, uzeo hamer formata A0, išpartao ga rapidografom i onda čitavo popodne i noć seckao i lepio ceduljice na njega. Par reči koje su bile pogrešno složene morao sam da pravim od slova - posle samo pola sata, zapitao sam se da li su autori kriminalističkih romana ikada pokušali tako nešto pre nego što su "nagovorili" svoje junake da na taj način sklapaju anonimna pisma.

Posle svih tih slatkih peripetija, "Računari u vašoj kući" su se pojavili u prodaji zadnjih dana decembra 1983. (izdanje je nosilo datum januar 1984). Bio je to neverovatan uspeh - očigledno je izdanje došlo na dobro tržište, među ljude koje kompjuteri veoma zanimaju, ali koji o njima ne znaju skoro ništa. Tu se čak mogla bukvalno primeniti ona poslovica "to ne zna ni milicija": desetak godina kasnije upoznao sam "cenzora", kome je tadašnji SUP dao da pregleda "Računare u vašoj kući", kako se tu ne bi provuklo nešto što se "kosi sa intresima radničke klase". "Cenzor" se pohvalno izrazio o izdanju, a "radnička klasa" je požurila da ga kupi: prvi tiraž od 30,000 primeraka rasprodat je za par nedelja, onda je doštampano još toliko, da bi krajem 1983. bio doštampan i treći tiraž od 40,000 primeraka, koji se odlično prodao, iako su u međuvremenu izašla još dva broja "Računara". Tome treba dodati i činjenicu da je preko 8000 čitalaca sagradilo računar "galaksija".

Stvari su se posle toga brzo dešavale: u drugim medijima je počelo da se govori o računarima, Voja i ja smo učestvovali u brojnim emisijama, svi su hteli nešto da nas pitaju, predlože, ponude... Čak je i tvrdo srce tadašnjeg SIV-a izuzelo računare od strogog carinskog uvoza, postavivši limit za tu robu tako da se bar Spektrum mogao legalno uvesti.

Tržište je, ukratko, bilo sasvim zrelo za jedan dobar računarski časopis, ali "Galaksija" nije dovoljno brzo reagovala: projekat računara "galaksija" je odvlačio mnogo snage, tako da je priprema sledećeg specijalnog izdanja ("Računara u vašoj kući 2") prilično kasnila, a onda se na to nadovezala jedna od periodičnih nestašica papira u BIGZ-u: "Praktična Žena" mora da izađe na vreme, a "taj Računar"... kad izađe. Tako su "Računari u vašoj kući 2" izašli tek u julu 1984, a na otvoren prostor su se, mnogo brže reagujući, ubacile kolege Žiga Turk i Ciril Krašovec iz Slovenije, gde je pokrenut kasnije veoma popularni "Moj mikro". Septembra iste godine, Stanko Stojiljković, Stanko Popović, Voja Antonić i Andrija Kolundžić pokreću "Svet kompjutera" kao posebno izdanje tadašnjeg časopisa "Svet" kuće "Politika". To je, uz par pokušaja koji nisu dugo trajali ("Mala računala" i "Pilot video" u Zagrebu), bila računarska štampa bivše Jugoslavije.

Iako smo ih kasnije uvek referisali kao "Računari 1", ja na "Računare u vašoj kući" ne gledam kao na prvi broj časopisa - bila je to zaokružena publikacija koja je samo imala formu časopisa, ali je od nje do pravog časopisa bio još dug put. Možda bi, ko zna, taj put bio kraći da su već "Računari u vašoj kući" bili delo nekoliko autora. Ili možda u tom slučaju ne bi doživeli takav uspeh? Sa mog gledišta, sigurno je samo jedno: bio je to ključni korak koji će moju karijeru uputiti prema stazi koja će me, kroz desetogodišnji rad, dovesti do časopisa "PC", koji danas uređujem...