Osnovati jedan sistem za modemske komunikacije u našim uslovima je gotovo nerešiv problem, pre svega zato što za njega treba nabaviti telefonske linije, a to je problem koji se rešava tek za mrvicu lakše nego kvadratura kruga. Tokom svih godina krize bezbroj puta smo pomislili da bi bilo mnogo bolje da napustimo tromi i komplikovani BIGZ i osnujemo privatnu firmu koja bi vodila Sezam. Znali smo da Sezam može da bude profitabilan, bili smo spremni da ulažemo u njega, ali su se sve lepe želje završavale kada bi trebalo pronaći neki iole pristojan broj linija.
Tek maja 1994, posle nekoliko razgovora u Jugodati sa Dankom Jevtovićem i Nenadom Jovanovićem, počinje da se ukazuje trag svetla na izlazu iz tunela - postoji neka daleka mogućnost da se, na novoj Alcatel centrali, dobije nekoliko telefonskih linija. Tako smo počeli da zaokružujemo finansijsku konstrukciju čitave stvari, da bismo 9. juna 1994. konačno odlučili da osnujemo firmu "Profesionalni komunikacioni sistemi" (PCS) i krenemo u novu avanturu.
Ne bih baš mogao da kažem da je projekat odmah dobro krenuo: pošto smo platili pet telefonskih linija, pokazalo se da one nisu na Alcatelu, nego na staroj centrali koja nije obezbeđivala ni rad na 2400 bps, a kamoli na 14400. Doduše, obećano nam je da će linije biti prebačene "prvom prilikom", ali je tu "priliku" trebalo čekati dobrih pola godine... Nove linije i oprema probnog sistema proradiće tek 16. aprila 1995.
U međuvremenu su se naši odnosi sa BIGZ-om dodatno iskomplikovali time što smo Vesna, Zoran i ja napustili "Računare" i osnovali firmu PC Press, odnosno časopis "PC". To, formalno govoreći, nije imalo nikakve veze sa Sezamom, čiji smo i dalje bili suvlasnici, ali u praksi... Možda priličan broj korisnika Sezama neće u to poverovati, ali čitava 1995. godina je prošla u pokušajima da se nađe modus kojim bi "stari" Sezam i naš probni sistem radili zajedno, uz odgovarajuću podelu troškova, ali i prihoda. Ne ostavlja se tako lako šest godina rada i kapital koji je Sezam predstavljao. Bilo je mnogo ideja, ali BIGZ ni jedna od njih nije interesovala.
Očito smo na sve te kombinacije trošili previše vremena - sećam se da smo Zoran i ja, gotovo slučajno, jednom upitali Klisu (koji nam je ličio na "tipičnog Sezamovca") da li mu se više sviđa ova ili ona ideja za "saradnju dva Sezama", a on nam je rekao "Mislim da ne treba da toliko razmišljate o ovom ili onom Sezamu, već o tome kako da napravite dobar sistem. Korisnici će doći na njega". Možda je baš to bila prekretnica - Zoran, Danko i ja (Neša je u međuvremenu emigrirao u Kanadu) konačno odlučujemo da se manemo ćoravog posla i pregovora, napravimo novi sistem koji će krenuti "od nule" i ubuduće radimo na njegovom unapređenju.
Od te odluke do realizacije proteklo je svega nekoliko nedelja: moderatori su nam se (svi do jednog) pridružili, Zoran je pripremio novu verziju softvera, obratili smo se korisnicima Sezama i oni su razumeli našu odluku: broj korisnika novoga sistema je višestruko prevazišao čak i veoma optimističke prognoze, a osam linija je začas postalo pretesno. Takvom razvoju stvari svakako je pogodovao značajan popust koji smo dali korisnicima starog Sezama, kao i činjenica da je taj sistem (pod imenom SezamNET) imao priličnih problema sa prelaskom na novi softver, ali mislim da je presudno bilo poverenje korisnika u nas i očekivanje da će sistem, koji će se razvijati u daleko zdravijim svojinskim odnosima, brže napredovati i ponuditi mnogo više.
SezamPro je počeo komercijalni rad u utorak, 19. decembra 1995. u 3:40 minuta, posle uzbudljive noći tokom koje smo, uz veliku pomoć moderatora, finalno "štelovali" softver. Prvi dani su bili burni, možda ću pisati detaljnije o njima kada se sve to malo "odmakne" i kada bude bilo lakše da se odvoji bitno od nebitnog. Do tada, zadovoljiću se time da navedem faktografiju dosadašnjeg razvoja SezamaPro.
Na samom početku rekli smo da će novi Sezam pre svega biti sistem prilagođen profesionalnim korisnicima računara, kojima interesuje kvalitetna usluga i dobre veze sa drugim sistemima. Osnova dobrih veza sa sistemima je, naravno, Internet, ali je krajem 1995. bilo prilično neizvesno kada će se ta veza ostvariti i koliko će biti kvalitetna. Pokazalo se da je put do Interneta realan, ali ni malo jednostavan niti jeftin.
SezamPro je taj projekat realizovao u tri faze. U prvoj fazi, krajem januara 1996, uspostavljena je direktna veza sa tada jedinim mestom na kome je Internet stanovao, akademskom mrežom. Izabrali smo priključnu tačku na Tehnološkom fakultetu u Beogradu, ne samo zato što smo se tako direktno našli na Token Ring "optici" koja povezuje fakultete locirane u blizini Vukovog spomenika, već i zbog velike pomoći koju nam je u tim danima pružio dr Dragan Mitraković sa Tehnološkog fakulteta. Ta iznajmljena linija je omogućila razmenu elektronske pošte sa zemljom i svetom.
Prva faza projekta okončana je otvaranjem SezamCafea,
prvog Internet kafića u Jugoslaviji. Bio je to korak usmeren
prema formiranju tržišta, mesto na kome će ljudi koji
možda nemaju računar moći da "vide i opipaju"
Internet, kontaktiraju sa svojim prijateljima iz sveta, prikupe i
prenesu informacije...
U drugoj fazi, koja je okončana sredinom septembra 1996, trebalo je proširiti Sezamove ulazne kanale, pošto je osam linija sa kojima smo počeli komercijalni rad bilo jedva dovoljno i za konzolni pristup - Internet će učiniti da korisnici na vezi provode daleko više vremena. Sa "hardverske" strane, investirali smo u 18 novih telefonskih linija - veliku pomoć tokom pregovora sa PTT-om pružio nam je tada Ljubiša Vujačić. Radili smo i na softveru: Zoran Životić je portirao Sezamov softver na 32-bitnu Windows NT platformu, tako da je sistem najpre bio dostupan sa bilo kog računara u svetu, a onda i sa novih linija vezanih na terminal server.
Ostalo je još da obezbedimo "žicu do provajdera", firme "Telefonija" odnosno BeoTelNet-a. Ta linija je proradila 25. oktobra, da bi 29. oktobra Internet bio svečano otvoren žurkom u SezamCafe-u. Posle par dana probnog rada, od 1. novembra je SezamPro konačno ponudio pun pristup Internet mreži. Tako smo se uključili u globalno selo, a sledeće godine će pokazati kako ćemo se u njemu snaći...