Ne znam kako stvari stoje ovog meseca, ali u doba kada sam izučavao računarske nauke, umne glave su smatrale da se za kontakt sa računarom treba kvalifikovati, otprilike kao što se u auto školi prvo sluša 20 časova teorije, pa tek onda seda za volan. Dakle, prvo treba naučiti fundamente, pa onda jedan pseudo jezik kroz koji će se razumeti koncepti, pa tek onda (ako ostane išta vremena) to primeniti na jadne, bedne i ograničene implementacije koje se zovu računari i kompajleri. Mora biti da je takav pristup dobar - nisam, doduše, video nikoga ko je tako išta naučio, ali valjda nisam dovoljno gledao...
Bilo kako bilo, ja sam u čitavu tu računarsku frku upao na sasvim naopak način, što ni danas ne mogu da prežalim. Pre nego što sam seo za svoj prvi računar, bolje reći stavio taj računar u džep, nisam pojma imao o tome šta je računar, ni šta je programiranje, ni šta će mi uopšte sve to... znao sam samo da me takve stvari zanimaju. Već posle prvih dana uz svoj prvi računar, shvatio sam da sam pronašao svoju profesiju - od te 1977. godine do danas učio sam o računarima u školi, na fakultetu, čitajući knjige i časopise, ali najviše radeći na računaru... zato je priča o mojim računarima dobrim delom i priča o onome čime sam se do sada bavio.
Da skratim uvod, počeo sam od džepnih programabilnih kalkulatora, (TI-59 i HP-41CV), prešao na TRS-80, zatim više godina sa zadovoljstvom koristio Acorn BBC B, onda prešao na PC koji se sledećih godina bezbroj puta menjao. Mislio sam da će PC biti moj zadnji računar, ali čovek kaže a Bog raspolaže, pa sam tako krajem 1996. dobio još nešto...